ЛАЈФ КОУЧ

Nema mi spasa. Mogu samo da odlažem priznanje, činjenica je da me je pregazilo vreme. Kako kesu na ulici. Šutnulo me u stranu da mu ne smetam pri brzom hodu (power walk). Nasuprot njemu, sećanje me prati privrženo poput nasleđenih tegoba. Reumu ne pamtim, ona boli neprestano. I sećam se da je moje vreme imalo otmen korak, svima dostupnu obuću i društvo. Voleli smo da pričamo dok se šetamo. Sada moram dobro da pazim kako gazim u bofl patikama po beogradskim rupama. Alone is safe.

Postala sam prepreka na putu. Članovi teretana koji su uredno pazarili ličnog trenera nerviraju se što moraju da me preskaču. Preleću preko mene polaznici kursa joge, kažu da sam im dobra vežba za samosavlađivanje. Ubrzaj! Miči se! Blokiraš ulicu! Vlasnici privatnih nutricionista apeluju da se zdravo hranimo jer su ulice isuviše uske za salo. Kost, mišić i negovana koža obrate mi se tek tu i tamo, iz sažaljenja:

− To je zato što vežbam 5 sati dnevno! Stojim na rukama i jedem samo presnu hranu. Kumkvat, divlji pirinač, indijski oraščići – to je zakon! Zašto ne probaš?
− Nemoj da se ljutiš, ali tvoje lice vrišti za kozmetičarkom. To ti kažem prijateljski.
− Kakva fizikalna terapija! Kakav, bre, dom zdravlja! To je za mazohiste. Da mi nije kiropraktičara ne bih mogla ni do toaleta da odem! Kad pogledaš, šta je to tri hiljade po seansi! A čovek te opravi kao da si nova. Daću ti broj, pa ti, jednom…
− Slušaj, sestra mog novog dečka je lav kouč. Učiniće ti cenu, garantujem. Nemoj da praviš face, ne budi licemerna. Ti propovedaš da ne treba suditi o nepoznatom, a ovamo… Evo, pogledaj mene − šta će ti bolji dokaz o njenoj veštini! Kako hoćeš, na tebi je.
− Loše spavaš? Pa naravno kad je Mesec ušao u Vodoliju. Kaže mi astrolog da sutra ulazi u Ribe. U prevodu – svi ćemo da se naspavamo. Čemu neverica? On nijednom nije pogrešio!
− Znači, lajf kouč mi je promenio život! Ali iz korena! Preorao mi je podsvest i izbacio iz nje tonu đubreta, kao bager! Samo mi nije jasno kako sam do sada živeo bez njega…

Veština! To je ta magična reč koja otvara sva vrata. Kurs! Malo traži, a mnogo pruža. Moje starinske diplome me ukopaše. Ne samo što ne mogu da nađem posao, nego izluđujem ljude oko sebe.
− Mnooogo zakeraš! Pa šta ako sam rekao „obzirom“?! Ko danas mari za gramatiku? Ionako smo prešli na engleski. Ispravljaj ti sebe, a ne mene! Vidi kako si se zapustila!

Istina.
Dok sa meni sličnim antikvitetima pretresam lažne diplome naše elite, ljudi žive život. A on je jedan – odvajkada!
Današnji sav normalan svet ima svoje firme (singular je anahronizam), masere, rekonstruktore, numerologe. Junaci našeg doba se podmlađuju u slanim sobama, svoj otrov ostavljaju u saunama, igraju golf i piju ručak iz sokovnika. Vitki! Okretni! Oni!

A ja? Ispada da stalno nešto gunđam, nedostaju mi optimizam, vitamini i uredan seksualni život. Za početak.
− Ja ti se divim kako uopšte preživljavaš! – uobičava da mi kaže komšinica, vlasnica lanca radionica za izradu kobasica.
− Jao, da ne beše Sardinije, ne verujem da bismo se srele! Preporodila sam se! A bila sam na rubu nervnog sloma. Vi nezaposleni pojma nemate šta je život!
− Šta?
− Mašina za mlevenje mesa na turbo pogon! Kaže mi juče maserka da su mi leđa kao oranica, jedva se probila od silnih čvorova. Porezi, uterivanje dugova, reketi i da te ne zameram kad si već pošteđena svega toga. Uglavnom, žena mora svaki put da ore po mom telu! Neverovatno, baš idem redovno…

Nemam smartfon, rolere, ne klistiram se kafom. Pijem kravlje mleko umesto kokosovog – ni meni nije jasno na osnovu čega sam živa. Povrh svega, čitam knjige umesto da daunloudujem neki film ili uvučem slušalice u uši, makar dok stojim u redovima. Nemam nijedan pasoš osim srpskog. Nisam se pametno udala, nisam se čak ni glupo udala. Nemam boračko niti 007 poreklo. Svaki klan, lobi, pleme, za mene ima samo jednu reč: Fuj! I sad o tome još i pišem. Ko zna, možda mi to pomogne? Eto, nije da se ne trudim – živim ekstremno.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedintumblrmail

6 Comments

  1. Nemezis
    ·

    U mojoj galaksiji ne postoji to singularno zanimanje life coach. Prosto ne znam sta bih zapocela sa takvim primerkom. Mozda bih ga na kraju proterala u kakvu crnu rupu, po zasluzi :))

    Reply
    1. Marija Knežević
      ·

      Znajući tebe, nema sumnje:)))

      Reply
  2. Brankica
    ·

    Da znaš da i meni treba dobar kauč 😀 😀
    Da se pošteno naspavam i odmorim, mada ni onaj ljubovni ne bi škodio, al to mu već dođe luksuz, jel da? Mislim dva kauča, dobro… Možda sofica čisto onako sofistički……

    Šalim se naravno, sjajna priča kao i uvek. Odraz vremena i prostora.

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Hvala na čitanju!
      Kauče takođe prodajemo, samo da te obavestim. Velika rasprodaja, da ne kažem akcija, odavno je u toku. Vaze, servisi, gobleni itd. A to je već priča za sebe koju možeš da nađeš u pesmi “Zalagaonica”. Okačih je na FB.
      Kao što vidiš, čista sofistika…:)

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.