ČIPS

Legenda kaže da je čips nastao iz inata, iako se to nije dogodilo u Srbiji. Naime, jedan razmaženi Amerikanac je u devetnaestom veku vikao da ga ceo restoran čuje kako „eto, čovek ni za svoj novac ne može da dobije ljudski pomfrit!“. Dakle, toliko se drao i hulio kuvara, da se ovaj razbesneo, dohvatio jedan krompir i isekao ga na što je mogao tanje ljuspe, potom ga pržio tako da listići budu tvrdi, što tvrđi, i konačno servirao mušteriji − „dabogda polomio sve zube“! Međutim, kuvarski gnev je doveo do revolucionarnog pronalaska! Džangrizavi gost se oduševio novom grickalicom i od tog časa počinje masovna proizvodnja čipsa. Mnogi su preko noći postali milijarderi zahvaljujući kuvaru koji nije zaštitio svoj patent.

− Je l’ ima neko čips, molim vas, strašno mi se jede čips! – kukala je gospođa Sneža u sobi prepunoj „kukova i zglobova“. Danima nije mogla da jede, nije imala snage ni za gutljaj vode. Čim su čule da joj se povratila želja da makar nešto da stavi u želudac, nepokretne pacijentkinje su se snašle i pribavile čips iz muške sobe. Doneo ga je Slađan lično, inače jedan od Cecinih telohranitelja, koji je u tu gradsku bolnicu došao zbog „male korekcije kolena“. Nije vredelo to što je imao vezu dovoljno jaku da ga operiše načelnik. Uspeli su da mu preseku nerv i Slađan je jedva hodao, hvatajući se mišićavim rukama za zidove i vrata. Psovao je neprestano, načelnika, glavnu sestru, zdravstvo, državu, inače je bio jako ljubazan, topao čovek. Setio se da uz čips Sneži donese i slanik, budući da nije podnosila „bljutava bolnička jela“.

Niko nije spavao u toj bolnici. Vika je odjekivala i danju i noću. Gospođa Sneža je poslednji put spavala kod kuće, i to do, odlično se seća, do podneva! A onda je krenula u posetu prijateljici i upala u jednu od beogradskih rupa. U suvom centru grada! Dvadeset dana leži u bolničkoj sobi sa još osam ili deset žena, zavisi. Trudi se da ih ne sluša, smrtno su dosadne. Stavila je vatu u uši, ali čuje ih, sto puta ponavljaju − kako ih je oborio autobus na pešačkom prelazu, kako su kačile zavesu i izmakla im se hoklica, kako su upale u rupu. Ogovaraju snaje, zetove, muževe, decu, čitaju horoskop, do u besvest prepričavaju kako se nekada lepo živelo. Sve i da puca od zdravlja, tačno bi poludela od tih baljezgarija!

Iz nekog razloga, sestre su zaboravile da govore tiho. One se dan i noć deru:
− Nisi ti jedini pacijent u ovoj bolnici!
− E, samo mi je još klostridija falila na svu ovu bedu! Vidi ovu! Aman, bre, ženo, pa ti si ispraznila ceo stomak! Ne pada mi na pamet da ti menjam pelene za ovu platu! Zovi muža koji ti je kupio te pelene! Štaaa?! A koga je pitao za odobrenje?!
− A šta se ti tamo buniš, je l’ te neko nešto pitao?! Valjda mi znamo svoj posao i kad je neko za izolaciju, a kad nije! Nećeš ti da me učiš! Pa šta ako ima povišenu temperaturu, to je normalno u njenom stanju! Baš me briga što nije jela tri dana, sve vi redovno dobijate obroke! Ni vodu nije pila?! Pazi, molim te! A ti si kao neki njen advokat, je li?! Bolje ti je da gledaš svoja posla!
− Alo, Jeco, je l’ me čuješ?! Gde si, mače? A, na Kopaoniku, super. Ma, ne pitaj. Ja ću ovde da odlepim! Pazi, ova jedna nabila pritisak i na sve to jede čips i još ga soli! Otkud ja znam, doturaju joj pacijenti. Naravno da sam sve pretresala, pobacala kojekakvo đubre. A pazi ovo, onaj deda, znaš onaj što purnja? E, taj! On će u grob da me otera! Zamisli, molim te, ja ga lepo vežem za krevet, da, kanapom, nego šta! I čim sam okrenula leđa, on ne samo da se odvezao, nego namerno, znači, u inat meni ispao iz kreveta i zapalio cigaretu! Da li možeš da veruješ?! Pri tom matori ima sto pedeset godina! Puši ko smuk, ne mogu da izluftiram odeljenje, a ove ovde kukaju kad otvorim promaju! E pa, znači, ne mogu da verujem…
− Šta sad ti hoćeš?! Nema ćebadi dok ne prođe komisija, juče smo vam objasnili! Nećete dobiti upalu pluća, nakljukane ste antibioticima, svaka od vas proguta apoteku dnevno! Jao… Jeco, je l’ si tu? Je l’ čuješ šta mi rade? Koji, bre, muž?! Ti to mene zaj…? Nisam ga videla nedelju dana. Otkud znam. Bitno je da ja moram da odvedem klince u školu, da ih hranim, perem, umorna sam ko stoka. Uh, kako ti zavidim. Čekaj malo.
− Šta si to uradila?! Danas smo menjali posteljinu! Alo, Jeco, zvaću te kasnije! Ma, ova jedna se upišala! Nego šta nego namerno!

Gospođu Snežu su konačno premestili u sobu za izolaciju. „Da im se duša smiri od te babe koja stalno nešto zakera!“ – kako su objasnili. Sestre su se ljutile kada bismo pitale kako je naša cimerka. Dok je mogao, obaveštavao nas je plemeniti Slađan, jedini iole pokretan na našem spratu. A onda su i njemu zabranili.

U novinama je tih dana pisalo da se u mnogim bolnicama pojavila klostridija, ali da nema mesta panici, jer je ta bakterija opasna samo u uslovima povoljnim za razmnožavanje. Nepotrebno je reći da se preduzimaju sve mere. Horoskop je poslovično bio manje-više utešan za sve znakove. Imale smo ljubav, zdravlje, posao. Gospođu Snežu smo poslednji put ugledali u čitulji. Jedva smo je prepoznale pošto ožalošćene porodice uobičavaju da za svoje počivše daju sliku iz mlađih dana. Ipak, ona je! Cela soba se zgranula: „Zar je imala sina?! Nikada ga nije pomenula.“

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedintumblrmail

4 Comments

  1. Brankica
    ·

    Od priče o zdravstvu se razbolim!

    Almodovarovski realno.

    Napisano odlično kao i uvek 🙂

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Hvala, ali daleko sam ja od Almodovara… Bar po mom mišljenju – on je genije.

      Reply
  2. Branislav Radišić
    ·

    Posle ove price, tačnije buke u glavi koju je pokrenula (bravo Ariel), moram da menjam maršrutu. Više neću 31 da čekam kod bolnice. Spustiću se ili do Franša ili do Slavije.

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Hvala na komentaru!
      Priča ima diskretnu ambiciju detektivske skaske, utoliko što ne otkriva o kojoj je bolnici, zapravo, reč:) Ipak, bojim se da bi to mogla biti svaka bolnica iz tzv. javnog zdravstva. Zaista ne znam na koji način bismo mogli da uskladimo “bolničke tačke” sa bus plusom….

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.