GLAD

Telefon mi zvoni u 6 ujutro – sanjam fabričku sirenu. Pri tom sam hronično nezaposlena. Pa ko je ovo, da mu… „Jaoooo, kuku mene, noćas su me opljačkali, je l’ me čuješ?!“ – dere se strina iz podavalskog naselja kao da su joj ukrali telefon. „Je l’ si ti dobro?“ – prvo je što pitam. „Ma meni nije ništa, ošamutio me nekim sprejom, ali ukrao mi je laptop i pun pleh pite! Zamisli, to je ona pita od sira koju ti voliš!“ „A gde je bio Reks (vučjak)?“ – iskreno, više sam se uplašila za psa nego za strinu. „I njega je ošamutio, narkomančina jedna, ali ovaj je uspeo da mu pocepa pantalone. Utom je lopovu ispao laptop, a prazan pleh od pite mi maločas doneo komšija! Da li možeš da veruješ?“ „Da li si zvala policiju?“ „Jesam, ali oni su mene ispitivali kao da sam ja lopov, to je posebna priča! Maločas mi kaže komšinica da je taj lopov poznat u kraju, provalio je u 200 kuća, otprilike!“

 

Kolika je današnja cena slave? Jedne pocepane pantalone, ali šta mari ako su i one, po svoj prilici, ukradene. Sa druge strane, mi koji smo zalutali iz nekog drugog mentalnog prostora i dalje stvaramo, pišemo, slikamo… uprkos svemu. Medijski prostor okupiraju pevaljke i političari. Izdavačke kuće – biznismeni i politički kadrovi. Ukidaju se muzeji, domovi kulture itd. Narod je ili nepismen, ili polupismen. Ko danas čita? Ko ide na izložbe? I na šta liče recimo neke nagrađene knjige sa pet gramatičkih grešaka već na prvoj strani….

 

Pričam sa kolegom o tome kako ćemo da overimo knjižicu kad ministar kulture još nije potpisao to nešto na osnovu čega mi samostalci imamo te knjižice, čemu god one služile. Ionako se sve plaća. Međutim, kolega je kao i ja imao neki lom, „pogrešnu misao“, što bi on rekao, frka nam je zbog bolničkog pregleda. I svega ostalog. „Kako se hraniš?“ – pitam ga donekle nadahnuta strininm alarmom pre svitanja. „Pa u samoposluzi?“ Mislim, duhovito… „U redu, kolega, biću preciznija – čime plaćaš hranu?“ „To ti pričam – ne plaćam! Lepo uđem u samoposlugu, pojedem koliko mi treba i izađem.“ „I niko ti ništa ne kaže?“ – ja u čudu. „Tu i tamo,“ – on onako lenjo. „Mrzi i njih, znaš, jedu penzioneri, deca tamane čokolade, što bi sad ja bio interesantan? Uzmem nešto suhomesnato, malo hleba i jogurt, uglavnom to. Možda neko voće, zavisi.“

 

Uz mene šeta pas lutalica. Idemo prema kontejneru i on ubrzava. Ciganin koji uveliko obrađuje kontejner misli da je pas moj, uljudno kaže: „Nema ništa, verujete, evo, nema ni za mene.“ „Nema veze,“ – odgovaram. „On nije moj, samo me prati, inače ga redovno hranim suvim hlebom i ako nešto ostane od ručka. Ali lepo od Vas što imate tako uljudan odnos prema životinjama. Neko bi ga šutnuo…“ „Taman posla! Pa ja volim životinje, one su kulturne!“

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedintumblrmail

17 Comments

  1. Nemezis
    ·

    Ovo je fantasticno, traumaticnu svakodnevicu bojis vrcavim humorom, dosetkama i ulicnim zargonom,.a najdusevniji momenti vezani su za cetvoronozne lutalice. Cak su ti najblizi oni ljudi koji su po statusu na nivou njih “koji su kulturni”. Postala si hronicar zivota pod Novim svetskim poretkom i zastitom liberalnog kapitalizma. Ali sama znas da prica nije gotova, razvija se, po svoj prilici bombasticno.
    Ne umem jos da pisem na blogu, tako da ces moje komentare videti samo ti querida Ariel.
    PS: upravo sam naucila, zahvaljujuci tebi :)))

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Baš mi je drago, querida mia, da moje pisanje na tebe ostavlja takav utisak. Posebno hvala na komplimentu u vezi s humorom! Ti na četiri noge, po mom uličnom iskustvu, često su pristojniji od mnogih nas, dvonožaca. Znaju šta je red – oni koji prežive zakon ulice. Taj zakon, pak, ispade mnogo humaniji od ovih tipa Srbiju spasavaju bedni penzioneri, gradimo Dubai dok se prastare fasade ruše po glavi stanovnika, podstičemo natalitet otkazima i tome slično. Da, priča se razvija, u pravu si – materijala ima mnogo više nego što nam prija:) Drago mi je što si ovladala ljutom tehnikom ostavljanja komentara na blogu!:))) Av!

      Reply
  2. Suzana
    ·

    Šta reći, osim SIMILIS SIMILI GAUDET! Za one koji nisu učili latinski, – sličan se sličnom raduje. Ovakvi portali nas ohrabruju u saznanju da nismo sami na svetu. Bravo, Arilel!

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Hvala. Dobro je dok nismo sami – u glavi:) A sličnosti se privlače, to smo odavno provalili iako su nas zamajavali Platonom. Za one koji ga nisu čitali, reč je uglednom članu Udruženja književnika antičke Grčke koji je pesnike pošteno – javno prognao iz države kako bi na miru tražio tu idealnu polovinu koja nam, navodno, svima fali. Veliki monotolog! Šalim se. Predstavnik otmenog vremena kada se umetnici i “umetnici” nisu klali oko nacionalnih penzija. Nego, lepo, oko teritorija. Relikt iz doba država…

      Reply
  3. Brankica
    ·

    „Taman posla! Pa ja volim životinje, one su kulturne!“

    Sve rečeno. BRAVO!

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Kulture se uzajamno prepoznaju…

      Reply

  4. ·

    Glad nam tek dolazi,ko ima rezervu preživljava,onaj ko nema ima da se ubakalari pa da ide ko mumija,dokle su nas doveli ovi bistri pametni naši vladari,mislim na one pre ovih neka nam je Bog upomoć

    Reply
  5. Ariel
    ·

    E, kad kaže pisac kakav je Dražan Gunjača… Za one koji ga ne znaju – čitajte ga!

    Reply
  6. Dražan
    ·

    Odličan članak.
    Već godinama temeljimo mentalnu ravnotežu na crnom humoru. Nažalost, sve je više crnila a sve manje humora. Utoliko je sve teže zadržati dobranu načetu ravnotežu…

    Reply
  7. Jelena
    ·

    Divno draga M. sto si ovo pocela i nama da citamo!

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Hvala, drago mi je da ima vas kojima se dopada. A volela bih da čujem više vaših glasova! Ovo je pokrenuto sa idejom da bude neka vrsta pričaonice. Dakle, ne lajaonice, već pričaonice:) Pa – izvolite!

      Reply

  8. ·

    Sama pomisao na reč GLAD strašno,dali postoji osoba koja može da pomogne gladnima jer ima puno i strašno je kad vidiš lica izbezumljena i oči koje gledaju i mole za parče hleba i sve više nesrećnika na KONTEJNERE kjima samo noge vire jer to šta traže baš je u donjem delu kontejnera,danas je on zadovoljio glad,a sutra je novi dan i tako u nedogled………………………………………

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Postoji mnogo takvih osoba – koje su nas dovele do gladi, a mogle bi i da pomognu kada bi ih to zanimalo. Njih možete sresti, recimo, na sajmu automobila ili nautike – strogo kod najskupljih vozila i jahti….

      Reply
  9. doli
    ·

    Mnogo mi se svidja! Šta još reći!

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Hvala mnogo! Volela bih da čujem i druge glasove na ove teme. Dopunite, pišite svoje, ideja je – da komuniciramo!

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.