JK

Beograd je čuven po košavi. Sada i po 80.000 fasada sklonih padu, kako glasi zvanični podatak. Šta radi JK preduzeće? I da li je moguće sanirati tolike havarije, ne samo fasade, već cevi koje datiraju iz „mračnog komunizma“ i prirodno ne mogu više da izdrže, rupe na kolovozu, stare, ali i one nove za koje se „brinu“ zna se kako odabrani izvođači radova? Beograd je sada čuven i po smrdljivim zgradama! Komunalni haos nije samo odličje Beograda. Još nije saniran Obrenovac, drhtimo za građane Majdanpeka… I tako unedogled.

Na pitanje kako vidi našu stvarnost, dr Ratko Božović je dao nadahnuti odgovor: „Kao bordel bez zidova.“ Moja baka je govorila „burdelj“. Meni to zvuči adekvatnije dok noću, umesto da spavam ili, daleko bilo, nešto stvaram, pratim „proizvodnju“ u našoj zgradi – jednoj od tipičnih beogradskih nastambi.

Šta se radi? – što bi rekli klinci koji su minimalizovali rečnik, naročito glagole. Sve što donosi novac! Rade se javne kuće. Kada je nedavno policija upala u jedan stan koji je burdelj sa tankim zidovima, a sve zbog toga što je vlasnica perući hodnik ovlažila papuče komšinice koja ime vezu u policiji (!), poispadaše likovi sa poluspuštenim pantalonama, među njima, bogami, i neke „javne ličnosti“. Kuka gazdarica i grdi policiju: „Pa zašto baš mene, majku vam je…, kad u ovoj ulici ima bar još deset javnih kuća, samo da ja znam?!“ Žena ne laže.

Radi se zlato. Topi i oblikuje u unikatni nakit. Potom, rade se kobasice i drugi suhomesnati proizvodi. Zgrade su okađene, stanari udišu taj ekološki skandal dok spavaju, pod uslovom da su se dovoljno sedirali. Radi se i droga, normalno. Sve veći broj beogradskih stanova ne služi za stanovanje, već su to sada tzv. štekare. Na udaru su zgrade u čijoj blizini je neka škola, idealno osnovna.

Pošto je pojam slobode postao zagonetka bez rešenja, bar je sve transparentno. Sve se vidi, sve se zna! Naročito ono kažnjivo. Nijedan Nobelovac ne bi mogao da postigne toliki broj pregleda koliko jedan običan izgrednik. U zgradama su društvene mreže izlišne – sve se čuje, a često i vidi jer su kamere, kao i svi dronovi, dostupni za male pare. Hvala Kini!

Prijateljica moje majke živi u sendviču između „gulašara“, kako ih ona zove, budući da i u stanu ispod njenog, i u onom iznad nje rade kobasice punom parom! Malo rade, malo duvaju, šta će, moraju i oni da se odmore. Nekada su radnici pili pivo u te svrhe, ali kažu da je marihuana zdravija. Bude i njima ponekad dosadno, nemaju para da baš svake noći angažuju seksualne radnice. I tada kreće dijalog, kroz zidove:
− Šta radi baba? – pita jedan gulašar drugog misleći na maminu prijateljicu.
− Baba radi džoint! – odgovara ona spremno, budući da naravno ne spava.

Dok je još radio Muzej savremene umetnosti, došla neka italijanska delegacija i odmah krenula u razgledanje najatraktivnijeg turističkog grada u Evropi (?!). Po povratku, pitaju ih kustosi Muzeja kako im se čini Beograd.
− Prelepo! Ima divnih kafića! Samo… – kratko su oklevali – Nije nam jasno kako to da se baš u samom centru grada šetaju onolike prostitutke?
Ova opaska je posebno pogodila sekretaricu Muzeja koju je delilo nekoliko meseci od penzije. Svašta je čula tokom svog radnog veka, pa nije čudo što je prva razumela na koga su stranci zapravo mislili.
− Nisu to prostitutke, to su naše učenice! – viknu ona uvređeno gledajući pripravnika koji je prijavio znanje dva strana jezika, pri tom natucajući engleski: − Prevedi!

Kažu da je sve pitanje stila. Može biti. U tom slučaju sekretarica je u pravu – nisu krive učenice, one se samo ugledaju na svoje idole. Deca se oblače kao pevaljke, šta će. Prate izveštaje sa raznih fešn vikova, slušaju modnu policiju na televiziji u udarnim terminima i boje se da ne obuku nešto za šta će posle, recimo modni ekspert Nada Macura, reći da je „fešn no no no!“

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedintumblrmail

6 Comments


  1. ·

    Tužne su ove priče iz “najatraktivnijeg turističkog grada”, draga Ariel, ali istovremeno odišu živošću i humorom. Baš mi se sviđaju. Sjajno si spajala mrak i svjetlo. To ti je valjda neki lični protuotrov protiv krize… Kada ih budeš napisala još nekoliko, hajde da krenemo u potrazi za idavačom u Evropi!

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Hvala, dragi Will! Hajde da pokušamo da plasiramo tugu diljem Evrope:))

      Reply

  2. ·

    To je naša stvarnost i budućnost,sve lepše od lepšeg samo da Bog sačuva nas normalne jer ovo je strašno pročotati a kamoli doživeti ko živ………………………….

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Ovo se nekada zvalo proza apsurda, ili bar pokušaj pisanja takve proze. Kod nas je ”čisti život”. Ipak, moja želja je da se tu i tamo nasmejete, makar to bio onaj čuveni ”smeh kroz suze”. Nadam se da u tome bar malo uspevam…

      Reply
      1. Pera Lozac I Filozof
        ·

        JK cheka da se vlasnici stanova u zgradama sa dotrajalim fasadama opruzhe u smislu da plate za popravku fasada. To je zato shto nema vishe socijalizma, tako da nema ni privilegovanih, mozhda pri tom i emancipovanih, i na svakojake druge nachine oslobodjenih od raznovrsnih oblika alijenacije, shto se srpski kazhe dealijeniranih, mozhe biti i razotudjenih, te oni ne mogu vishe da dobiju besplatno stanove, u drushtvenom vlasnishtvu, na korishccenje, ali samo za njih, i da im se pri tom i fasade, i liftovi, i sve ostalo, dato na zajednichko korishccenje, besplatno odrzhava.
        Iz nekog, meni jasnog razloga, koji ovde necce biti objashnjen, usled pritisnutosti vremenom i prostorom, ti privilegovani, ta srednja komunistichka klasa gospodina Broza i njegovih chausha, nekoliko zadnjih decenija, uporno, i neosnovano, predstavlja se gradjanskom klasom, shto je neka druga tema, nevezana za ovu, osim u smislu da stalno neshto kukaju i prevaju zhal za proshlim vremenima.

        Reply
        1. Ariel
          ·

          Hvala na ovom komentaru! Ovo je primer kako bih volela da se čitaju moje kolumne – da podstaknu na razmišljanje i iznošenje ličnog stava. Ćutanje je, bar po meni, gore od svih ruševina, pa i pomenutih fasada. No, kad smo kod fasada, nisam sigurna da ovde postoji nešto što se dakle u ovom času može nazvati građanskom klasom. Ili su se, malobrojni, utišali do muka. Oni koji su dobro prolazili u vreme pomenutog predsednika, koliko vidim, fino se snalaze i u tzv. pluralizmu. Hoću da kažem, njihova deca, unuci, praunuci… Da ne ulazimo u tu priču o odbijanju od plate u ime fonda za stambenu izgradnju, pa zdravstva i tako sve do penzionog fonda. Ali evo primer Dedinja – tamo rektko ko plaća struju i infostan!

          Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.