KNJIŽEVNI PROBLEM

Kako odabrati lektiru za decu i mlade? Pitanje bez odgovora. Šta god da vam padne na pamet – kajaćete se.

1. Deca moraju da čitaju.
To je veliko pitanje! Ima dece koja se navuku i začas posla stignu do doktora nauka. I šta onda? Na berzi poslova uvek ista tražnja – konobari, spremačice… Retko ko se zaposli kao dr. To se uglavnom postaje na osnovu nekih drugačijih zasluga, o čemu se potom takođe gomilaju tekstovi tipa „Afera indeks“, „Lažni doktorati“ i tome slična štiva.

2. Neka čitaju bajke.
Da, ali koje? Deca poveruju u „Bagdadskog lopova“ i posle toga čitavog života misle kako je to lako, samo lebdiš na ćilimu, ako zaškripi protrljaš neku flašu rakije iz koje se pojavi duh koji sve rešava. Opasna laž! Biti lopov je ozbiljno zanimanje koje zahteva usavršavanje tokom čitavog života. Neretko ono predstavlja nastavak porodične tradicije. „Moj čukundeda je bio hajduk!“ – hvale se kriminalci koji sebe doživljavaju kao patriote i ubeđeni su da je Robin Hud valjao i drogu i oružje, samo se o tome ne piše. Često sebe vide kao žrtve – moraju da se skrivaju čitavog života, da pamte lažne identitete, povremeno i da poginu, suprugama da plaćaju novi cede svake godine, da plaćaju harač raznim policijama, da se drogiraju i narušavaju svoje zdravlje za koje plaćaju debele pare trenerima i nutricionistima, a kako bi sve vreme bili budni, jer, nigde nije tako jaka konkurencija kao u ovoj profesiji. Težak posao… Da ne govorimo o pojavljivanju u medijima, sklapanju rečenica, novinarima koje plaća suparnička grupa i koji će ih prozivati za neke bedne vile i jahte. Kad se ti ljudi odmaraju?

3. A da čitaju ozbiljnu literaturu, tipa Dostojevski, Šekspir, Kafka?
Ne znam… Mnogo je, bre, surovo! Mladi ljudi imaju samo tu mladost da veruju u emocije, nema smisla da im se i to oduzme. Ima vremena, život će ih naučiti da se osećanja skupo plaćaju, najmanje zlo koje može da ih zadesi jeste to – da ih proglase idiotima. Da ne govorimo o „Zapisima iz podzemlja“ – to je naivno štivo u odnosu na maločas skicirane živote lopova. Kafkijanske procese će naučiti iz života, čim se prvi put susretnu s pravosuđem. A kod Šekspira, istini za volju, krv šiklja u slapovima! On je nadmašio i one najgore sačekuše na našim splavovima.

I šta sad? Kada je stvarnost u svakom pogledu ubedljivija od književnosti. A mi se upinjemo svim silama da decu sačuvamo od te stvarnosti koja ne služi ničemu osim da ih uništi u startu. Doduše, bacaju se mladi sa višespratnica iako nikada nisu čuli za Petra Pana. Čuli su nešto drugo – koliko duguju dileru, kako je baba umrla kad je čula da će da joj smanje ionako bednu penziju (pojma nemaju ko je Raskoljnikov!), ili bar sve ono što tata kaže mami i obratno, a posle čega bi „Lejdi Makbet“ zaista zvučala kao pastorala.

Dopadalo se to nama ili ne, kad se sve sabere, ispada da su video igrice još najbezazlenije. Deca ušinu vrat, pretplate se na spondilozu i diskus herniju, to je tačno. Ali bar su živi! Sadržaj tih igrica nije toliko okrutan koliko je glup. Okrutnost je precenjena, dok je glupost zanemarena. Naš narod je izgleda mnogo pametan. Otkad je provalio da – Bog štiti lude i pijane. Dakle, biti glup je preporučljivo. Deca će sačuvati živce, a sva je prilika dobiti neko dobro kadrovsko nameštenje. Imaće nekoliko plata, bar dvoje supružnika i mnogo dece. Najlepše od svega – neće imati problem kako da vaspitaju svoju decu! Neće imati priliku ni da čuju za taj arhaizam, kao ni za mnoge druge prevaziđene pojmove – etika, estetika… O njima pišu oni autentični doktori nauka kako bi prekratili vreme čekanja u Birou za nezaposlene.

Prema tome – igrice! Živeo Diznilend i svi njegovi potomci! Vrli novi svet je veliko obdanište. On vas uči da se što bolje igrate kako ne biste bili nadigrani.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedintumblrmail

8 Comments

  1. Brankica
    ·

    Ariel ti zaista donosis svetlo u nas svakidasnji mrak! Nastavi, molim te,

    zarad nas koji citamo i ucimo svoju decu da citaju 😉

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Ima književnika, pa i kod nas:) Ima pravih ljudi nezavisno od profesije, a svi znamo šta se pod tim podrazumeva. Umeće je pronaći. Jer ono što je pravo, to skrivaju. Znamo ko sve i bez gubljenja vremena na teoriju zavere. Dakle, pišite i vi!

      Reply

  2. ·

    Sve se manje čita jer su tu komjuteri i lektira se čita skraćeno,tako da nam je omladina (ne svi) nepismeni šta se tiče čitanja jer čitanje opismenjava i pomaže da se donekle snalaziš u ovo teško vreme.

    Moj komšija kaže pa šta ću bre ja da čitam kad ja imam pare pa ću sve to da kupim i moju decu da obezbedim,ja sam samo prokomentarisala svaka čas komšija to se zove snalažljivost i uspeh veliki u društvu.

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Komšija je paradigma ovog vremena, naročito prostora…

      Reply
  3. Branislav Radišić
    ·

    Nema se šta dodati. Možda još jedino slikovnice.

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Bojim se da i u njima postoje zamke:))

      Reply
  4. doli
    ·

    Sjajan članak! Duhovit i ozbiljan u isto vreme!

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Hvala, Doli! Upravo tako doživljavam stvarnost…

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.