ORGANSKI ROBINZON

Zima u Beogradu. Vazduh smrdi. Ljudi uplaćuju za ugalj od proletos, ali nema isporuke za individualne potrošače. Za ljude nema. Loži ko šta stigne – kult nepoznate supstance se širi. Niko nije siguran šta sve sadrži ono što mu sipaju u automobil kad kupuje benzin. Pušači uvijaju svako svoj duvan čija je jedina poznata osobina to da je jeftiniji od cigareta u trafikama. Alkoholičari kupuju stoprocentni alkohol i sipaju ga u čaj, kafu, supu… O pesticidima više ne smem ni da slušam. Tek ta priča inspiriše na radikalni post. A čega sve ima u vodi za piće? Osim onih algi u boji koje se bar vide.

Junak i junakinja našega doba opsednuti su novcem i zdravim životom. Svi bi da budu vitki i da žive večno. I to na način koji opisuje Zagajevski: „Ljudi bi da žive, ali ne znaju zašto.“ Narod kuka zbog ukinutih narodnih kuhinja, dok srpski džet set preporučuje isključivo voće, sveže povrće i ribu ukoliko želite da sačuvate sebe. „Ne dolazi u obzir nijedno mleko osim kokosovog!“ – grmi javna ličnost na nekolikim televizijskim stanicama.

Ništa od toga ne čuje čovek koji je pre petnaest godina napustio civilizaciju i to zato što je razočaran u ljubav! Ko danas sebi može da priušti takav luksuz kao što je ljubav? Svako ko je spreman da bude razočaran (popularno: odbijen), da u to ime potraži utehu u nekoj od prelepih planina koje se i dalje nude, da pije izvorsku vodu, jede puževe, zmije i na šta nabasa, da spava u kućici koju je sam sklepao i da nauči kako se pravi vatra. Ovaj Robinzon koji se zatekao podno Kopaonika održava samo jednu vezu sa civilizacijom – odlazi u najbliže mesto kako bi posetio biblioteku i pozajmio knjige iz oblasti filozofije i psihologije. Čovek koji čita knjige!!! A još je i zdravo zaljubljen, nije preboleo, niti zarad toga krade kako bi kupio drogu i(li) alkohol. On se čak i ne brije. O njegovoj frizuri se brine vetar. Dakle, totalno besplatan čovek!

Trebalo bi odmah da se pribavi njegov DNK, da se ne čeka stanje kostura i tako izgubi dragoceno vreme. Treba ga proučavati i još pre toga – slediti. On nije junak neke utopije, živ je. I što je bar za nas veoma važno – zdrav. Ne samo što je obezvredio industriju lekova i estetsku hirurgiju, učinio je mnogo više od toga – blažen je u neinformisanosti. Nema pojma šta je to holesterol, ni dobar ni loš, krvni pritisak, povišen ili snižen, reuma, salo – a to je vrh njegovog uspeha u našem društvu! − ne pati od najopasnije bolesti, dakle, ne jede samog sebe zbog cena hrane i stanovanja. Njega sasvim sigurno niko neće otrovati da bi nasledio stan! Ni hakeri mu ne mogu ništa – on je čovek bez ijednog broja. Obezbedio se načisto.

Duša mu tuži, a čija ne? Evo i Čola (ljubi ga majka!), zdrav, prav i dalje prodaje ulaznice za Poći ću u šume, da je opet tražim. Pa pošto nije poslušao sopstvenu pesmu, žali se na alergije – leti mu smeta polen, zimi sve ono što trpamo u peći da bismo se zagrejali. „Ko ne sluša pesmu slušaće oluju,“ napisao je Branko Miljković. Mudro, ali zahteva čitanje. Prema tome – Hit the road Jack!

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedintumblrmail

7 Comments

  1. doli
    ·

    Hvala Arijel na ovim divnim pričama i jedva čekam sledeću. Moram samo da dodam da je fotografija koja prati ovu priču takođe sjajna! Hvala vam!

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Hvala, Doli, na permanentnoj podršci. Smišljam novu “pakost”, ne brini:) Eto, “samo” da dovršim knjigu, da predam rukopis, pa se vraćam Ustima. Umalo da kažem – u usta:))

      Reply
  2. Brankica
    ·

    Uglja i dalje nema…..

    Pre izvesnog vremena razmišljala sam, čak ozbiljno, da pošaljem sve u tandariju i pazarim nam malecno parče zemlje sa izvorom negde na Vlasini, kad ne lezi vraže Valsinu već kupila i za obične smrtnike zatvorila Coca-Cola TM .
    Onda smo bacili oko na Soko banju i namerili da se preselimo i kupimo sebi mir i zdravlje, kad jutros čujem na radiju da Soko banja ide kinezima….
    Izem ti pustinjastvo…..
    Ostajem duhovni Robinzon! U mojoj glavi, barem mogu po svome.

    P.S. Jos jedan sjajan tekst. Hvala Ariel!

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Ako je došlo do pustinje, onda je možda to naša sledeća gastarbeit destinacija? Oni će da riljaju Vojvodinu, a mi da se grejemo besplatno. Velika dobit je i to što nećemo morati da slušamo, budući da ne razumemo jezik, nikakve vesti, političke magazine, Si, No, Prob (lik Mare prokazivačice iz “Kapelskih kresova”). Dakle, nećemo se nervirati. Dok će se svet dugo čuditi kako je neko uspeo da iznervira Kineze! Jedno se mora priznati – niko niko kao mi:)
      p.s. Hvala, molim, i drugi put.

      Reply

  3. ·

    Oni žive od naših uplata za gorivo mislim na ugalj jer do njega nemogu da dođu zato što je sve po vodom tome neka s nadaju za iduću sezonu grejanja,mi mali plaćamo sve,ovi buđze koje imaaju sve neka samo gledaju iz udobnih fotelja i neka im bude,mali čovek ima sve ovo da preživi jer je na prinudnu dijetu i nema da ga vataju teške boleštine,ljubav i osmeh mu ne treba jer nema kome da ga da kad je sve tako tmurno i nikako da nam svane,ali lepa vest od 21 decembra dani sve duži i to nas raduje.

    Reply
    1. Ariel
      ·

      Ovo je stimulativni primer optimizma u beznađu – hvala na komentaru! Svi čekamo da dani počnu da dužaju, razlika je u tome što neko to priznaje, neko ne:) Što se fotelja tiče, one su pogubne po zdravlje – to vidimo i širom zatvorenih očiju, u svako godišnje doba.

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.